Izvor: UNS i NUNS, 2. novembar 2018 – Povodom 2. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, oglasili su se dana i UNS i NUNS. Prenosimo njihova saopštenja.
UNS: Bezbednost novinara ima ogroman društveni značaj
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara pozivaju sve aktere društvene i političke scene da se uzdrže od bilo kakvih aktivnosti koje direktno ili posledično mogu da ugroze bezbednost novinara i drugih medijskih radnika.
Članovi Stalne radne grupe, formirane Sporazumom o saradnji i merama za podizanje bezbednosti novinara kojeg su potpisali predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova i novinarskih i medijskih udruženja, ukazuju na ogroman društveni značaj bezbednosti novinara i drugih medijskih radnika koji obavljaju posao u javnom interesu.
Članovi Stalne radne grupe obavezuju se da će učiniti sve što je u njihovoj moći kako bi slučajevi ugrožavanja bezbednosti novinara bili efikasno i na zakonit način sankcionisani, svesni da slobode medija ima samo u uslovima sigurnosti.
Posle višemesečnog prekida, Stalna radna grupa je saopštila da je nastavila rad i da će o svojim aktivnostima redovno obaveštavati javnost.
Pored Stalne radne grupe, juče i danas su otpočele sa radom radne podgrupe za analizu Krivičnog zakonika i za analizu stepena otvorenosti institucija.
Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ustanovljen je odlukom UN 18. decembra 2013. godine, a prvi put je obeležen 2. novembra 2014. godine, povodom prve godišnjice ubistva francuskih novinara Žislena Dipona i Kloda Verlona, koji su ubijeni prilikom izveštavanja u afričkoj državi Mali.
Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, ustanovljen odlukom Ujedinjenih nacija pre pet godina, prvi put je obeležen povodom prve godišnjice ubistva francuskih novinara Žislena Dipona i Kloda Verlona, koji su ubijeni prilikom izveštavanja u afričkoj državi Mali.
NUNS Protest zbog nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji
U poslednjih 25 godina skoro 2.500 novinara stradalo je dok su obavljali svoj posao, pokušavali da informišu javnost o revolucijama, pučevima, ratovima ali i kriminalu ili korupciji.
Od 1991. do kraja 2001. godine, čak 39 novinara i medijskih radnika iz Srbije ubijeno je, kidnapovano, nestalo ili izgubilo život pod nerasvetljenim okolnostima. U najvećem broju slučajeva odgovorni za ubistva i napade nad novinarima nisu kažnjeni, a u nekima istraga nikada nije ni pokrenuta.
Nema te političke garniture u novijoj istoriji Srbije koja nije obećala promptno rešavanje ubistava. Ova vlast je formirala i Komisiju za rešavanje ubistava novinara, kao simbolički privid promena koje su u stvarnosti izostale. Aleksandar Vučić, tadašnji prvi potpredsednik vlade a današnji predsednik države, čak se i izvinio ali ne zbog toga što je onomad bio deo režima koji je učestvovao u ubistvu, već što smo toliko godina čekali da izvršioci ubistva dođu pred lice pravde. U tom istom režimu kojim je rukovodio Slobodan Milošević participirali su i Ivica Dačić i Maja Gojković i bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji će, povodom formiranja Komisije izjaviti da je Srbija “pravna i pravedna”!
Nije Srbija ni pravna ni pravedna! Još od tragične smrti Radislave Dade Vujasinović novinari apeluju da se rasvetli njena smrt; apeluje da država nađe i kazni one koji su u sred bela dana, precizno, hladno i profesionalno likvidirali novinara Slavka Ćuruviju; apeluje da se otkriju i kazne surove ubice Milana Pantića. Naši apeli žive jedan dan, u sve manjem broju medija i kao da nikad ne stignu do onih kojima su upućene. Država ih ne čuje, ignoriše ih, odbijaju se od nje i posle godinu dana poput eha vrate se na mesto odakle su krenule na svoj tihi put, da bi ponovo bile izrečene, ponovo živele jedan dan i tako u krug…!
Treba reći da ubistava, na sreću, odavno nema. Nije, međutim, samo ubistvo zločin, ono je najteži oblik zločina: pritisci, pretnje i fizički napadi na novinare uglavnom rezultiraju uznemirenjem, strahom, konačno – autocenzurom što itekako potkopava slobodu medija i pravo javnosti na informisanje, a žrtve prepušta bespomoćnosti.
Napadi na novinare nisu samo napadi na njihov fizički i psihički integritet, napadi na novinare su napadi na slobodu izražavanja i slobodu medija. Za to su, naravno, odgovorni oni koji atakuju na profesiju ali pre svih državni organi od kojih se očekuje da u potpunosti poštuju domaće zakone i svoje međunarodne obaveze kako bi obezbedili da se i državni i nedržavni počinioci i podstrekivači nasilja nad novinarima privedu pravdi.
Zato ne apelujemo, već insistiramo da se državni organi javno oglase povodom sve učestalijih pritisaka na naše kolege, koji su u poslednje tri godine čak 73 puta počinjeni od strane nosilaca javnih funkcija i na taj način ohrabre novinare da rade svoj posao, a obeshrabre one koji ih u tome sprečavaju.
U 2017. godini NUNS je ukupno zabeležio 31 slučaj napada, pretnji i zastrašivanja novinara. Prema poslednjim podacima kojima NUNS raspolaže od ukupnog broja u 6 slučajeva tužilaštvo je utvrdilo da nema mesta pokretanja postupka jer nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. U postupcima pred tužilaštvom nalaze se 23 slučaja, dok je samo jedan slučaj rešen tako što je izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja na slobodi i zabrana prilaska. Povodom jednog slučaja pokrenut je sudski postupak a povodom jednog prekršajni postupak.
U 2018. godini NUNS je zabeležio 22 slučaja napada, pretnji i zastrašivanja novinara. Od tog broja, u 4 slučaja tužilaštvo je utvrdilo da nema mesta pokretanja postupka jer nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, 16 slučajeva je još u toku pred tužilaštvom dok je u jednom slučaju pokrenut sudski postupak. Jedan slučaj nije prijavljen policiji.
Pozivamo vlasti da podrže predlog Međunarodne federacije novinara da UN donesu Konvenciju za zaštitu novinara i medijskih profesionalaca. Država Srbija je dužna da implementira Akcioni plan UN za bezbednost novinara i nekažnjivost kao i Preporuke Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara i drugih medijskih radnika.
Tražimo od svoje države da preuzme odgovornost za nekažnjavanje napada na novinare.